Bali. Ostrvo na kom se snovi ostvaruju

Gili Air

Ovo je jedno od ostrva iz grupe nedaleko od Lomboka. Reč „gili“ znači ostrvo. U ovu grupu spadaju Trawangan, Air i Meno. Trawangan je ostrvo za žurke. A mi smo odlučili da odemo na Gili Air, jer ranije nismo bili ovde. Turisti vole ova ostrva i zato što su ona, da tako kažem, teritorija legalajza. Ja bih se ovde rado izležavala nedelju dana. Pogledajte samo kakva je boja vode.

Baš volim sve ove natpise. Save the water... drink beer...

Plaža Balangan

Moja omiljena plaža na Baliju. Zbog jarko plave vode, zbog talasa, zbog pogleda. Za ležaljke može da se cenka. Ovde dolazi i mnogo surfera da hvataju talase, ima par škola surfa i možete uzeti instruktora, ali za početnike ovo verovatno nije najbolja plaža. Ako sa parkinga krenete desno duž obale, otvoriće vam se prelepi pogledi odozgo na plažu i okolinu.

Pred veče počinje jaka oseka. I naravno, ovde možete uhvatiti i fantastičan zalazak sunca.

Malo pre plaže, sa desne strane puta, nalazi se sjajan kafić sa pufovima i bazenom, Cafe La Pasion. Doručci su tamo bili odlični. Naš je bio 1. januara 2017. godine.

Preporuka: Cafe La Pasion 📍maps.google.com

Ubud

Ovaj grad je postao pravo mesto hodočašća za kreativne ljude koje zanimaju joga, meditacija i druge duhovne prakse. A film „Jedi, moli, voli“ (čudno što nije knjiga) preplavio je grad damama koje jure na biciklima u potrazi za svojim Havijerom Bardemom. Poslednjih nekoliko godina grad se baš razvio, i ovog puta mi se učinio veoma simpatičnim i prijatnim.

Turisti u Ubud uglavnom dolaze da vide pirinčane terase. Možete otići i na pešačku turu kroz pirinčana polja, a i posetiti hramski kompleks sa mnogo majmuna, Monkey Forest. Majmuni su drski, pa čuvajte sitnice: naočare, narukvice, priveske, pa čak i torbe. A pre nego što krenete, uzmite bilo kakav štap, pomaže da ih oterate.

U Ubudu i okolini sada ima mnogo sjajnih hotela sa bazenima i pogledom na pirinčane terase. Tišina i mir.

Tajni kanjon Sukawati: Hidden Canyon Beji Guwang

Sjajno mesto sa malo turista. Ulaznica košta sitniš. Na ulazu pokušavaju da vam nametnu vodiča, ali mi smo odbili, jer uopšte nismo znali šta nas dalje čeka. Spustili smo se do ušća reke, izgleda zanimljivo. Dalje ide sam kanjon, stene koje je voda izdubila. Stigao nas je vodič i rekao da možemo dalje, ali da je bolje sa pratnjom. Pogodili smo se za 100.000 rupija za nas četvoro. I nismo se pokajali.

1. Vodič nam je ponudio svoj vodootporni ranac za telefone.
   
2. Vodič zna kako najbolje proći teška mesta. Tamo gde izgleda da možete samo spustiti noge u vodu i hodati po dnu, dubina je veća od 2 metra. Jedno mesto smo prošli tako što smo se oslanjali na nogu vodiča.
   
3. Kad smo došli do kraja jednog rukavca (ima ih ukupno 3), odlučili smo da nam je dosta. Htela sam da napravim nekoliko fotografija u kupaćem kostimu. Ali ispostavilo se da nemam mnogo vremena. Naime, u Ubudu postoji brana. Kada se otvore ustave, višak vode ide baš kroz ove kanjone. Nivo vode naglo poraste 2 do 3 puta. Upasti u tako nešto je izuzetno neprijatno i veoma opasno, pokazali su nam brojne ožiljke. Momci tu ne sede samo zbog novca. Prate sve koji su kupili kartu i proveravaju da li su svi izašli. Pre otvaranja ustava ih obaveste, a onda oni obuku prsluke i idu da izvlače turiste iz kanjona.
   

Bili smo zimi, u jeku kišne sezone. Verovatno je zato voda tako mutna. Na internetu sam videla fotografije na kojima je i plavičasta.

Seminjak

Vreme je za ručak, zar ne? Prebacimo se u Seminjak, jedan od najturističkijih delova Balija. Kafići, barovi, restorani, mnogo vila, hotela i prodavnica.

Ali mi smo hteli da jedemo. I idemo u The Bistrot. Restoran se nalazi u ulici Jalan Kayu Aya. Znate, ranije je na Baliju nekako bilo teško naći dobru hranu. Mesta gde se zaista ukusno jelo mogla su se nabrojati na prste. Ovog puta mi se učinilo da je sve postalo mnogo bolje.

🤨Nažalost, 2023. smo saznali da je ovaj kafić zatvoren, i to nam je bio veliki udarac.

Možda bi ovde bilo više fotografija hrane da sam je više fotografisala. Ali meni je to nekako smešno. Ljudi su gladni, sede i čekaju hranu, onda donesu nešto preukusno, a ti njima: „Čekaj, čekaj, moram da slikam, ništa ne diraj. Zato ti i nisam dala da odmah popiješ kafu. Nema veze, popićeš hladnu.“ Pa kako to može? Ja to ne umem.

Ovde je hrana ukusna, izbor vina nije loš, usluga je dobra, a cene umerene. Odnos cene i kvaliteta je skoro idealan.

Mogu da preporučim još:

Restoran Gado Gado, nalazi se baš na šetalištu uz more. Odlični su i doručci i večere. Probajte ovde riblju čorbu.

Caffe Moka, idealno za doručak. Probajte sendvič sa govedinom u kroasanu. I onaj sa lososom je sasvim dobar.

Cafe La Pasion, u oblasti Uluvatu, malo pre plaže Balangan.

Sushi Hana na Sunset Roadu: ogroman izbor rolnica i druge preukusne sveže japanske hrane.

Sundays Beach Club

Na Baliju ima mnogo beach klubova. A ja mogu da vam preporučim ovaj. Na ulazu vam naplate depozit, koji delimično možete potrošiti u restoranu ili baru na obali. Dobićete peškire. Dole vas spušta uspinjača. Ukusna hrana, lepo more, prijatna muzika i zabava na vodi.

Vodopad Aling-Aling (Aling-Aling Waterfall ili Air Terjun Aling-Aling)

Na ovaj vodopad smo išli drugi put. I to ne zbog vodopada, nego zbog hotela Shanti Natural Panorama View Hotel Bar and Restaurant, koji se nalazi u blizini i nudi slatke bungalove u tradicionalnom balijskom stilu. Sam hotel je veoma zelen, sa velikim dvorištem.

Od parkinga do vodopada nije daleko. Ipak, bolje je imati udobnu obuću koja ne kliza. Na ulazu će vam momci tražiti novac i ponuditi 2 opcije: samo šetnju ili skokove sa vodopada. Ranije je ulaz bio potpuno slobodan i niko nije pazio na turiste. Ali jednog dana se desila nesreća. Konobar u hotelu nam je sve objasnio iz njihovog ugla: „Ako je u ovoj reci umro čovek, voda u njoj je postala nečista, kao, izgleda, i okolni teren. Da bi se voda očistila, treba održati mnogo ‚ceremonija‘, a one su jako, jako skupe.“ Vodopad se smatra svetim. Eto, a mi smo mislili da brinu o bezbednosti.

Vodopad Aling-Aling je najveći u ovoj grupi, oko 30 metara. Niže ima još nekoliko vodopada, ne tako visokih. Čini se da nisu baš toliko veliki, dok ne priđete odozgo i ne pogledate dole, i tada vam se odmah više ne skače. Iza Aling-Alinga postoji pećina, ali morate biti pravi avanturista da biste tamo stigli. Vlažnost je ovde ogromna. Postoji rizik da potpuno pokisnete. Povratak nije lak, pa ne zaboravite da ponesete vodu.

Hramski kompleks Pura Besakih

Glavni hram na Baliju. Doduše, u vodičima smo to čitali za skoro svaki hram, ali ovaj zaista vredi posetiti. Na ulazu će vam, pored ulaznica, ponuditi vodiča. Uzmite ga. Samo, na kraju obilaska vodič će tražiti bakšiš, zato imajte to na umu, i ako ne želite da se nađete u neprijatnoj situaciji, stavite u novčanik samo onoliko koliko nameravate da mu date. Ne govore svi vodiči odlično engleski, a ni svi Rusi ne razumeju engleski baš najbolje, ali upravo vodiči tačno znaju gde sme da se uđe a gde ne, i gde je upravo u toku „ceremonija“ pa je bolje ne zabadati nos. Uverili smo se u to na sopstvenoj koži. Balijci su ipak veoma religiozni i mnogi od njih nastoje da sačuvaju jedinstvenost i tajnu svojih verovanja.

Indonezija je muslimanska zemlja. Ali Bali je ostrvo na kom vladaju hinduizam i paganstvo. Drevni obredi i verovanja da je Bali ostrvo duhova, i zlih i dobrih, čvrsto su se isprepletali sa savremenim verskim i duhovnim obredima hinduizma. Mada i na Baliju ima sve više muslimana.

Hram se nalazi u podnožju vulkana Agung. To je najviši vrh Balija i najpoštovaniji vulkan. Upravo ovde, na vrhu, živi otelotvorenje Šive.

Agung je aktivan vulkan. Godine 1917. erupcija je spalila hram. Nedavno se vulkan ponovo spremao za erupciju i hramski kompleks je bio u velikoj opasnosti. Ali erupcije, hvala bogovima, nije bilo.

Ima još mnogo sjajnih i zanimljivih mesta o kojima bi se moglo dugo pričati. A ja ću svoju priču završiti sa još nekoliko fotografija, tek onako, za uspomenu.