Od Crne Gore do Portugala automobilom

Od Budve do Italije

Crna Gora 

Vožnja kroz Crnu Goru traje prilično dugo zbog sporog saobraćaja. Osim toga, postoji granica sa Hrvatskom. Od 1. januara 2023. godine, Hrvatska se pridružila Šengen zoni, pa je ovo jedini potpuni prelazak granice na putu za Portugal. Takođe su izgradili most zaobići granicu sa Bosnom na obali, o čemu ću detaljnije pisati u odeljku o Hrvatskoj. U Crnoj Gori postoji samo jedan deo puta koji se plaća - trajekt Kamenari-Lepetane preko Bokokotorskog zaliva. Trajekt košta 4,5€ zimi i 5,5€ leti. Pre granice smo sipali gorivo (dizel) - 82,13€ za pun rezervoar.

Hrvatska

Obično se ne zaustavljamo u Hrvatskoj i vozimo direktno prema Italiji. Ovog puta smo odlučili napraviti brzi posjet Dubrovniku kako bismo proveli neko vrijeme s prijateljima. Odsjeli smo u Hotelu Lero, koji slobodno mogu preporučiti. Nalazi se nedaleko od centra grada, nudi besplatan parking, ukusan doručak i čiste sobe. Ima ocjenu na Booking.com-u od 8,9. Kretanje po Dubrovniku je vrlo praktično s Bolt taksijem: samo preuzmite aplikaciju, povežite svoju karticu i nema problema. Posjetili smo popularni restoran Pantarul, koji ima ocjenu na Google-u od 4,8. Stvarno smo uživali u hrani i usluzi tamo.

Posjetili smo craft pivaru DBC - Dubrovačka pivara. Cijene su ispale više nego što smo očekivali, počevši od 7 € za 0,5 litara craft piva. Djevojke su se odlučile za cider, koji je bio dostupan u bocama. Ovdje se također mogu naručiti grickalice. Usput, primijetio sam nešto neobično: stol bliže vratima ispostavio se kao zona za pušenje unutar objekta.

Kako da tražim hotele? 

Obično biram hotele na Booking.com, ali postoje neke nijanse. 

1. Prvo, treba da odredite udobnu udaljenost koju možete preći autom, i trebalo bi da bude blizu puta ili autoputa (na primer, ako autoput ide na jug, nema svrhe tražiti smeštaj na severu). Tražimo hotel u toj određenoj oblasti.
2. Uvek tražim hotel sa parkingom. Ulično parkiranje nam ne odgovara, tako da uvek preferiram hotele sa plaćenim parkiranjem na licu mesta ili u blizini. U vrlo retkim slučajevima, možda ću pronaći podzemno plaćeno parkiranje i tražiti hotel u blizini. Booking.com nije uvek pogodan za pronalaženje takvih opcija jer mnogi hoteli navode parking kao „javni parking u blizini”. Dakle, uvek je potrebno pažljivo pročitati detalje i proveriti da li je parking privatni. Obično ovakav parking dolazi uz dodatnu naknadu, koja može varirati od 10 do 25 evra, i neki hoteli ne garantuju dostupne parking mesta. Ovo je, naravno, nedostatak, i kada putujete tokom sezone sa velikom potražnjom, preporučujem da unapred rezervišete mesto ili potvrdite njegovu dostupnost ili da imate rezervni plan (nalaženje parkinga u blizini kao rezervnu opciju). Obično je lakše upravljati ovim tokom zimske sezone. Da biste osigurali da ne bude neočekivanih problema sa parkiranjem, proveravam recenzije koje pominju „parking”.
3. Proveravam radno vreme recepcije. Tokom planiranja, možete se osloniti na vreme navedeno na Googleu, ali morate uzeti u obzir moguće kašnjenje, kao što su saobraćaj, problemi sa autom, pauze i slično, jer se na putu može desiti bilo šta. Dakle, važno je da imate vreme za prijavu dostupno sa određenim vremenskim pojasom u odnosu na planirani dolazak. Ako očekujem dolazak vrlo kasno, tražim lanac hotela bliže autoputu sa recepcijom koja radi 24 sata (na primer, Ibis, Holiday Inn, itd.).
4. Nakon što izaberem hotel, tražim restorane ili prodavnice prehrambenih proizvoda u blizini na Google Maps i proveravam njihovo radno vreme. Ako nema restorana u blizini, barem bi trebalo da bude dostupna prodavnica prehrambenih proizvoda.

Putevi u Hrvatskoj

Ujutru, nakon doručka, krenuli smo prema Italiji s planom da prenoćimo u gradu Vicenza. Prilikom vožnje u Hrvatskoj važno je pridržavati se postavljenih ograničenja brzine jer postoje patrole na putevima. Patrolni službenici takođe mogu pratiti brzinu na autoputevima koristeći civilna vozila. Prekomerna brzina može rezultirati visokim kaznama i čak dovesti do zabrane vožnje u Hrvatskoj.

Ranije, prelazak Hrvatske značio je prolazak kroz dva granična prelaza zbog prisustva Bosne. Međutim, u blizini Stona izgrađen je most. Google Maps sada tačno prikazuje ovu rutu, ali je važno ostati budan, jer druge navigacione sisteme možda nisu ažurirane, što može dovesti do gubitka vremena.

Nakon ovog dela puta, naići ćete na autoput na kojem se plaća putarina. Jaki vetrovi mogu biti briga, kako ukazuju saobraćajni znakovi. Ovi vetrovi nisu šala ili preterivanje; zaista mogu gurati vaš automobil sa strane tokom udara. To može biti uznemirujuće i dodati stres vozaču. Takođe, deo puta prolazi kroz planinske prevoje, gde se temperature mogu spustiti ispod nule.

Ukupni trošak našeg putovanja kroz Hrvatsku bio je 31,7 + 1 = 32,7 evra. Pre nego što smo krenuli prema Italiji, dopunili smo gorivo u Hrvatskoj, pretpostavljajući da će cene u Italiji biti više. Međutim, pre ulaska u Italiju, još smo imali Sloveniju na našem putu, gde smo takođe mogli dopuniti gorivo. Cena goriva u Sloveniji bila je gotovo ista kao i u Hrvatskoj.

Šta trebate znati o Sloveniji?

U Sloveniji postoje autoputevi na kojima treba kupiti vinjetu za određeni broj dana kako biste ih koristili. Srećom, kada vozite iz Hrvatske prema Italiji, nije vam potrebno izaći na autoput, ali budite oprezni da ne skrenete pogrešno, jer kazne za neposedovanje vinjete mogu biti značajne. Do 20:00 sati već smo stigli u Vicenzu.

Italija

U Italiji je saobraćaj brz i većinom možete jednostavno pratiti tok saobraćaja i slediti Italijane. Ako oni iznenada uspore, to može ukazivati na prisustvo kamera za merenje brzine ispred. Konačno, beskrajni radovi na autoputu od Trsta do Venecije su završeni. Odseli smo u CityHotel Cristina u Vicenzi. To je mali hotel sa unutrašnjim zatvorenim parkingom. Nalazi se na samo 5 minuta hoda od centra grada. Ovo je bila najskuplja noć našeg putovanja - 85,9€, plus dodatna naknada za parking od 5€. Ponudili su omlet sa slaninom za doručak, što je retkost za male hotele u Italiji. Sveukupno, dok sam tražio hotele duž puta, primetio sam da je Italija najskuplja zemlja, čak i više nego Francuska. Za večeru smo otišli u zanimljiv lokalni restoran zvan Polpetteria Rumori, koji se slučajno nalazio preko puta našeg hotela i imao visoku ocenu. Takođe su nudili širok izbor craft piva. Polpette su kuglice od krompira sa raznim punjenjima (mozzarella, riba, meso), slične portugalskim kroketama. Nakon večere, prošetali smo centrom grada, koji je bio prelepo ukrašen, ali potpuno pust. Razmišljao sam o poseti baru, ali osim otvorenih kafića sa sladoledom, nismo pronašli ništa zanimljivo. Samo jedna tezga na božićnom marketu bila je otvorena.

Italija do Francuske

Ujutru smo nastavili naše putovanje i krenuli prema Montpellieru, Francuska. Navigacija kroz putarine u Italiji je relativno jednostavna. Po ulasku na autoput, uzimate kartu putarine, a prilikom izlaska plaćate koristeći beskontaktne metode plaćanja. Međutim, jednom smo se suočili s neprijatnom situacijom kada naša kartična uplata nije prošla, i čovek iz korisničke podrške vikao je „i soldi” na italijanskom, što znači „novac”. Pokušavali smo da rešimo situaciju neko vreme, i srećom, imali smo gotovinu, što izgleda da je retko ovih dana. Na severu Italije često se susreće magla, ali sve dok se pridržavate ograničenja brzine, obično nije značajan problem. Putevi na jugu Italije često su pod radovima, pa možete naići na gužve u saobraćaju. Stali smo na benzinsku stanicu i kupili jedan sendvič za deljenje po ceni od 7,9€ i Coca Cola Zero od 450ml za 3,5€. U našem redovnom životu obično preskačemo ručak i kasnije doručkujemo, ali tokom puta moramo da doručkujemo rano, pa smo odlučili da gricnemo nešto. Dakle, troškovi za putarine u Italiji iznosili su 58,1€. Na severu Italije primetio sam da je cena dizela bila 1,77€ po litru. Međutim, na Francuskoj rivijeri, bliže Francuskoj, dopunili smo gorivo po ceni od 1,83€ po litru dizela. Napunili smo rezervoar kako bismo izbegli potrebu za ponovnim dopunjavanjem goriva u Francuskoj. Kasnije ću vam reći o problemima sa francuskim benzinskim stanicama.

Francuska - Montpellier

Izabrali smo odličan apart-hotel sa podzemnim parkingom - Aparthotel Adagio access Montpellier Centre. Noć u hotelu nas je koštala 78,54€ plus dodatnih 10€ za parking. Doručak je uključivao nekoliko vrsta sira, 2 vrste kobasica i samo kuvana jaja. Naravno, nismo propustili priliku da probamo francuske kroasane. Prošetali smo se i slučajno završili ispod mosta, gde smo otkrili mesto gde žive beskućnici. To je bilo prilično uznemirujuće i neugodno iskustvo. Takođe smo primetili da privatne kuće u Francuskoj nisu tako ukrašene svetlima za Božić i Novu godinu. Međutim, centar grada sa svojom glavnom komercijalnom ulicom bio je predivno ukrašen. Montpellier se ispostavio kao prilično veliki grad, sedmi po veličini u Francuskoj. Centar grada je bio šarmantan, sa mnogo kafića na ulicama sa terasama i grejalicama, kao i širokim izborom ulične hrane. Međutim, grad je bio vrlo prljav, sa uglovima zagađenim urinom i nekim čudnim likovima na ulicama. Sveukupno, nije nam se posebno dopao ovaj grad, i odlučili smo se da ne večeramo u restoranu kako bismo uštedeli novac. Otišli smo u prodavnicu i kupili nekoliko proizvoda, evo liste:

• Dve boce crnog vina (7,5€ svaka) 
• Pašteta (2 komada) 
• Roquefort sir 
• Paket kobasica i malih čorizosa 
• Baget Boca vode 
• Litra bezšećernog koka-kole 
• Vreća za kupovinu (1€)

Ukupni trošak proizvoda bio je 32,44€.

Benzinske stanice u Francuskoj:

Trudimo se da izbegnemo dopunu goriva u Francuskoj zbog visokih cena goriva i komplikovanog sistema plaćanja. Da biste dopunili gorivo, prvo morate ubaciti svoju karticu u mašinu, a zatim uneti PIN kod. Suma od oko 160€ privremeno se blokira na vašoj kartici, i tek tada možete početi sa dopunom goriva. Preostali deo blokirane sume na kraju se vraća na vaš saldo. Ovaj sistem može biti pogodan za kreditne kartice, ali nije uvek pogodan za debitne kartice. Dodatno, neke kartice možda neće biti prihvaćene od strane mašine.

Imali smo dva neprijatna iskustva:

1. U prvom slučaju, kada nismo bili upoznati sa ovim sistemom, ubacili smo karticu dva puta, i kao rezultat toga, 320€ je bilo blokirano. Pokušavali smo da komuniciramo sa osobljem, ali bilo je izazovno razgovarati na engleskom jeziku u Francuskoj. Kasnije smo shvatili kako sistem funkcioniše, i novac je vraćen nakon otprilike dva dana. Međutim, da su to bila naša poslednja sredstva, situacija bi bila neugodna.
2. U drugom slučaju, nijedna od naših kartica nije bila prihvaćena, a gorivo je bilo pri kraju. Imali smo samo 50€ gotovine. Ispostavilo se da možete pristupiti osoblju i zamoliti ih da navedu željeni iznos za dopunu goriva na pumpi.

Kako bismo izbegli potencijalne probleme, trudimo se da ih ne stvaramo i izbegavamo dopunu goriva u Francuskoj.

Španija

Sledeća stanica - San Sebastijan. Usput, za korišćenje autoputeva u Španiji platili smo: 2,91€ + 14,35€ = 17,26€. I evo nas, večeras smo u San Sebastijanu. Zaustavili smo se ovde po treći put jer nam se zaista sviđa ovaj grad, i ima neverovatne barove gde možete probati pintxos (male zakuske). 

Grad je rastao i napredovao kao letovalište gde su kraljica i druge poznate ličnosti dolazile na odmor. Ima prelepu arhitekturu, vrlo je čist, ima staru gradsku jezgru i plaže. Tokom leta, verovatno ima puno turista, a cene smeštaja idu u nebo. Zimi su cene mnogo razumnije, i možete pronaći dobru sobu za 50-60€ (radnim danima; vikendom su cene dvostruko veće). Međutim, ne svi hoteli imaju parking, ali mnogi nude popuste i imaju sporazume sa javnim parkingima. Na primer, platili smo samo 18€ umesto uobičajenih 25€ za parking, ali i dalje nije jeftino. 

Grad je zaista neverovatan - čist, udoban i prelep. Ima prelepu arhitekturu koja me na mnogo načina podseća na Francusku (Biaric je samo nekoliko desetina kilometara udaljen). Vrlo je čist, i lokalci dočekuju turiste sa osmehom. Usput, u San Sebastijanu postoji mnogo restorana preporučenih u Michelinovom vodiču, kao i restorana sa Michelinovim zvezdicama. Sada, što se tiče barova i pintxosa. Pintxosi su zakuske koje se prodaju pojedinačno. U baru koji nam se stvarno dopao - Casa Alcalde, ima 60 različitih vrsta ovih zakuski za izbor. Ovde možete naručiti omlete, škampe, šunku, dagnje i mnogo toga drugog. 

Postoje različite kategorije cena koje se kreću od 2,5€ do 5,5€. Naš račun je bio 77€ uključujući napojnice. Imali smo 4 piva, 4 čaše lokalnog vina - Chacoli. To je posebno vino koje se sipa tako što se boca drži visoko da bi se stvorio dug tok. Malo je kiselo i blago gazirano, i lako se pije, ali ne treba ga potcenjivati. Takođe smo naručili 13 sendviča. 

Primetili smo zanimljiv detalj - kada neko da napojnicu, zvone zvonom. Možda je ovo neka vrsta podrške osoblju.

Plaćanje putarina u Portugalu može zaista biti izazovno. 

Postoje redovni naplatni punktovi sa karticama ili elektronskim metodama plaćanja, što znači da ne morate da se zaustavljate da biste platili. Međutim, plaćanje je i dalje obavezno, i evo kako to možete uraditi:

Postoje četiri metode plaćanja, ali sve se svode na isto: trebate registrovati svoje vozilo u sistemu i povezati karticu ili dopuniti račun. U mojim prethodna dva pokušaja, pokušao sam to da uradim online, ali nikada nisam video nikakve troškove i nisam mogao da zaključim da li uopšte funkcioniše. Ovog puta smo odlučili da shvatimo kako to radi i da pokušamo ponovo.

Interesantno je da smo prošli pored prvog čitača, i nije bilo znakova identifikacije. Ali onda smo počeli da viđamo velike plave znakove na različitim jezicima sa natpisima „stranci”, simbolom radara i „visa/mastercard”.

Na kraju, videli smo tri okvira. Zaustavili smo se na liniji zaustavljanja, i kamera je zabeležila registraciju registarske tablice. Zatim trebate da ubacite svoju kreditnu karticu u mašinu. Broj se registruje u sistemu, i vaša kartica je povezana sa njim. Sada bi se troškovi trebali automatski dešavati. Međutim, do sada nije naplaćeno ništa, tako da bi moglo da potraje neko vreme.

Važno je napomenuti da ako ste iznajmili automobil, ključno je da sačuvate račun jer sadrži informacije potrebne za odjavu vaše kartice sa veb sajta. Bolje je da odmah napravite fotografiju da biste izbegli gubitak.

Ažuriranje: Prošao je mesec dana, i nisu naplaćeni nikakvi troškovi. Putarine u Portugalu su nas koštale 15,75€ (ono što smo platili na naplatnim punktovima).

Mala galerija sa našeg putovanja u Portugal